Љубомир Љуба Ранковић
Рођен 16.новембра 1952. године у селу Доње Лесковице код Ваљева. Основну школу завршио у месту рођења од 1958.-1966. Петоразредну богословију похађао и завршио у Крки од 1966.-1971. На богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду дипломирао 1983. године, а магистарске студије завршио на Православном Богословском Факултету "Свети Василије Острошки" у Фочи одбранивши магистарски рад из Пастирског богословља на тему "Жена у Цркви са освртом на питање феминизма".
Рођен 16.новембра 1952. године у селу Доње Лесковице код Ваљева. Основну школу завршио у месту рођења од 1958.-1966. Петоразредну богословију похађао и завршио у Крки од 1966.-1971. На богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду дипломирао 1983. године, а магистарске студије завршио на Православном Богословском Факултету "Свети Василије Острошки" у Фочи одбранивши магистарски рад из Пастирског богословља на тему "Жена у Цркви са освртом на питање феминизма".
У чин ђакона рукоположен 21. марта 1975. године, а чином протођакона одликован 1982. године. У периоду од 1975. - 1989. био ђакон и секретар епископа шабачко-ваљевског, блаженопочившег Јована Велимировића, као и секретар Црквеног суда Епархије шабачко-ваљевске. 1985. године покреће часопис и оснива издавачку кућу ГЛАС ЦРКВЕ, чији је главни и одговорни уредник до данас.
Као ученик богословије пише чланке и репортаже у црквеним часопсима: Православље, Мисионар и Гласник, а сарадњу са истим наставља и током студентских дана. Највећи број чланака објавио у часопису "ГЛАС ЦРКВЕ", чији је странице уређивао непуних тридесет година. Поред писања у црквеним листовима, чланке пише и за недељну и дневну штампу широм наше земље. Аутор и приређивач је неколико књига које је објавила издавачка кућа Глас Цркве.
Рођен у родном месту Светог владике Николаја Велимировића, крштен у његовој задужбини, Лелићкој цркви, похађао осморазредну школу у којој је учитељ и управитељ био Св. владика Николај. Уписује и завршава богословију у манастиру Крка, а Божји промисао га доводи за ђакона владике Јована Велимировића, физичког и духовног сродника Светог Владике Николаја, који је цео свој живот провео уз Николаја. Преко њега још ближе и присније упознаје лик и дело Светог владике Николаја, великог духовног горостаса. Покретањем часописа ГЛАС ЦРКВЕ бави се стваралаштвом Светог владике Николаја, а по часописима је написао неколико десетина чланака, уводника, празничних порука о њему. По мишљењу многих, ГЛАС ЦРКВЕ је у великој мери допринео да се Свети Српски Николај на велика врата уведе у Српску културу и живот Српске Цркве. То је допринело да се мошти Светог Николаја Жичког донесу у Србију, а прва званична канонизација извршена је тиме што је Свети Николај Велимировић прослављен као крсна слава ГЛАСА ЦРКВЕ 1987. године прослављена у Шапцу. За ту сврху, написао је и тропар Светом владици који је касније у Цркви општеприхваћен за тропар овога светитеља.
Као уредник издавачке куће ГЛАС ЦРКВЕ, уз помоћ надлежног епископа Лаврентија, приређује сабрана дела Светог владике Николаја у 25 књига као и велики број појединачних Николајевих књига штампаних у неколико стотина хиљада примерака. Поводом преношења моштију Светога владике написао мању књижицу под насловом "Свети владика Николај у служби Богу и роду" штампану у 200.000 примерака која је била дељена поводом поменуте свечаности. Поводом канонизације Николаја Жичког написао је фељтон, објављиван у тридесет два наставка у дневном листу Вечерње новости. Аутор је многих текстова и књига.
