АНКЕТА О КРСНОЈ СЛАВИ
Један
од најбитнијих елемената који сведочи да су Срби дубоко хришћански народ јесте
крсна слава. Упркос чињеници да постоје разне хипотезе и теорије етнолога и
етнографа да је крсна слава паганско наслеђе, недвосмислено је јасно и поуздано
да јер она дубоко утемељена у библијској и јудеохришћанској традицији.
Теолошки, култно и ритуално она поседује све одлике хришћанског етоса у
најдубљем смислу.
Њен
карактер типично породичног славља и култа највише упућује на породичне
празнике древног Израиља, изабраног Божјег народа. И као што су ти празици кроз
миленијуме очували духовни и национални идентитет јеврејског народа, исто би се
могло рећи и за српски народ. Захваљујући крсној слави надживео је и одолео
бројним притисцима и искушењима у вековима турског ропства, прогонима и
страдањима у току светских ратова, а нарочито у најновије време током
полувековне насилне и истрајне атеизације. За њу, као и за песму, могло би се
рећи: „Слава нас је одржала, њојзи хвала“.
Иако
превасходно верски породични празник, крсна слава својим карактером и култом има
саборни хришћански па и општечовечански карактер. Као у пасхалном слављу код
Јевреја и на крсној слави посебан значај има „незвани гост“, „путник намерник“,
коме су врата широм отворена и који се сматра посебним Божјим благословом ако
тог дана дође у кућу. Ма које вере био: „брат је мио које вере био“.
Крсна
слава је догађај којим се обележава најзначајнији датум у породици. Слави се
дан када је породица у далекој прошлости примила хришћанство и крштена у
хришћанској вери и када је као „домаћа црква“ постала део „васељенске цркве“.
Назива се и „крсно име“, јер се у светој тајни крштења добија лично име и назив
„хришћанин“, као опште име и верска одредница.
Да су
хришћани у најранијем апостолском периоду свечано прослављали дан крштења види
се у новозаветним књигама Библије. Прва крштена европљанка Лидија из Тијатире, примивши
крштење, позвала је у свој дом апостола Павла да га радосно угости. Исто тако
тамничар из Филипа у Македонији, пошто се „крсти он и сви његови, уведе
апостоле у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је
поверовао у Бога“ (Дела апостолска 16, 33-34).
Погрешно
је, дакле, мишљење да је крсна слава паганско наслеђе и да је заменила слављење
домаћих божанстава из словенске митологије. Главни елементи крсне славе су:
хлеб (славски колач и жито), вино и свећа. То су главни елементи и најважнијег
богослужења - Свете тајне евхаристије у православној цркви. Може се рећи да је
крсна слава икона ранохришћанске вечере љубави – агапе. Она је продужетак
богослужбеног евхаристијског славља које почиње у храму а наставља се у
православном дому. Славска трпеза је контекст и континуитет олтарске часне
трпезе. У њеном челу седи кум, сведок крштења, духовни отац, првосвештеник и
апостол духовног узрастања новокрштених. Православни народ то изражава кроз
изреку: Бог на небу – кум на земљи.
Због
значаја и светиње крсне славе, домаћин тога дана уз упаљену свећу „двори“ и
послужује своје госте али и свога свеца кога слави, испред чије иконе цео дан
гори кандило. У дому, дакле влада богослужбена атмосфера. Гости подижу здравице
за здравље и напредак куће и породице. Здравице су народне молитве које се
приносе Богу. Својом лепотом и садржајем понекад превазилазе класичне црквене
молитве и сведоче о дубоком народном поимању хришћанске вере и крсне славе. Имајући у виду да је крсна
слава превасходно породично славље, препорука цркве је да се она слави
искључиво у дому а не у ресторанима, понекад уз прегласну музику и скаредне
игре. Слава није теревенка и журка, већ искључиво верски празник и доживљај.
У
овим временима оскудице и беспарице, савет Цркве је да се слава може славити
скромније, без припремања скупог и обилног јела и пића. Славу чине: колач, жито,
вино и свећа. Пред славу свештеник у дому освећује славску водицу чиме уноси
Божји благослов у дом, што чини битно обележје славе. Понегде обавља и обред
сечења славског колача у дому. Све у свему, слава је, дакле, породични
богослужбени догађај првога реда у домаћој цркви. Све остало: гозба, јело,
пиће, поклони и славски дарови, ствар је могућности домаћина и породице.
Речено
модерним језиком, крсна слава је „верски бренд Србије“. Она представља једну од
главних одлика православља српскога стила и искуства на овим просторима
хришћеанске Европе. У традицији и наслеђу хришћанског света Истока и Запада
нема крсне славе. Имајући у виду да је она икона најраније хришћанске традиције
из апостолског благодатног доба живота Цркве, она представља прворазредну
цивилизацијску тековину. Њу уважава и вреднује цео хришћански свет. Српски
народ је по феномену крсне славе познат у хришћанском свету. То је његов
„високомаркирани бренд“ који снажно сведочи о његовом особеном хришћанском идентитету и дубоком
поимању хришћанства и православља.
Крсна
слава представља и велико охрабрење свим скептицима који брину да ли српски
народ може очувати себе и своје духовно и национално биће у сусрету са културама
народа великог света. Крсна слава је чувала и сачувала наш народ кроз много
сложенија и компликованија времена у прошлости. Нема сумње, она ће то чинити,
засигурно, и у будућности.
АНКЕТА О КРСНОЈ СЛАВИ
